Наше време на овом свету је ограничено. Зато га немојмо трошити живећи живот који није наш.

Не живимо тако да бисмо испунили очекивања других или оправдали њихову слику о нама. Свако од нас носи у себи унутрашњи глас који тихо показује правац. Потребна је храброст да га чујемо и да му поверујемо.

Срце и интуиција често знају оно што разум још није спреман да прихвати – ко смо и шта заиста желимо да постанемо.

На том путу важно је да негујемо две врлине: доброту и мудрост.

Није лако. Али нико нам није обећао да ће живот бити лак.

Када дођу тешки дани, можда је најважније да се сетимо да највећу борбу не водимо са светом око себе, већ са собом.

Зато негујмо клицу доброте у себи, а не клицу зла.

Како је говорио академик Владета Јеротић, свако од нас носи у себи и једну и другу клицу. Која ће расти, зависи од тога шта свакодневно заливамо.

Бог нам је дао слободну вољу.

Сваког дана изнова можемо да бирамо.

Изаберимо доброту.